Možda i vi spadate u grupu ljudi koja ne može otvoriti ni jedno oko, a kamoli normalno funkcionirati ako joj se pod nos ne servira šalica guste, teške crne kave, od milja zvane Turske. Miris tamnih preprženih zrnaca pomiluje nosnice, mozak proradi, a gorka tekućina poput nafte puni sve vaše stanice. Poznato, zar ne? A što ako se jedno jutro probudite u samoj Turskoj, negdje na istoku zemlje, između Armenije i Irana, i u hotelu vam utoče neki blijedi napitak koji se može usporediti s prvom vodom za kuhanje graha, ili ostatkom tekućini na gumi bubnja mašine za veš nakon tamnog rublja? Pa demonstrativno ćete uzeti ruksak i uputiti se u centar grada na pravu, slasnu, crnu i moćnu Turkinju, zar ne?
Prva poteškoća u tom naumu biti će vaše kolegice suputnice, jer je prvi kafić u koji smo sjeli očigledno bio rezerviran isključivo za muškarce. Tu smo definitivno shvatili što znači pojam „očigledno“ jer su nas gledali baš svi, čak i dva psa lutalice, a mislim da je i kanarinac u krletci malo škicnuo. Zabrinuti konobar je napravio kiselu facu u stilu „ajde nemojte baš kod mene, ako ne morate“, djevojke su se pokunjile i potraga je nastavljena. Zanemarili smo strogi centar koji je očigledno pretradicionalan i ne dopušta ženama jutarnju kavicu i trač, pa smo sjeli u jedan periferni, a konobar bez pitanja donio četiri šalice čaja. Zamolili smo ga za kavu, ali nas je tip pogledao kao Manuel iz Fawlty Towersa, samo što nije rekao „Che?“. Dakle, u istočnoj Turskoj pijenje kave nema nikakvu tradiciju. Ljudi ispijaju i do 25 šalica smeđeg čaja dvevno, gricjkaju klinčiće i puše kao Turčini, ali kavu – ne piju. Poludio sam i prošao još tri kafića, ponosan na svoju prvu naučenu rečenicu na turskome „Jok čaj – kafa!“, sve dok nismo našli neki brlog, i promrmljali "Kkafa“, i kavu dobili. Bila je kilava, kao da se prolila najslađa prva pjenica, ali bila je samo naša.
Turci su onomad osvojili Etiopiju, shvatili da se od kave mogu itekako obogatiti, obogatili se trgovinom i nastavili pijuckati čaj. Jedino su smislili i zaštitili džezve, pa deru neoprezne turiste po bazarima širom Onurlanda. Tako da se spremite na tanani espreso od divke u hotelima, ili ponesete svojih dvadeset deka na ljetovanje, kao kad idete u goste. Zato im je sve ostalo lijepo, a i na čaj se vrlo brzo naviknete, a kad shvatite da je tjedan dana all inclusive hotela tek netom skuplje od karte za trajekt Split – Lastovo, Turska je zakon!
