Pronalazim par dobrih restača sa dobrom ponudom hrane. Najbolje od svega – Cheeseburger sa malim twistom. Umjesto govedine dobivam ogroman odrezak od jakovog mesa i sir od jakovog mlijeka. Koji okusi! Ovo je brutalno dobro, definitvno ga svrstavam u top 3 jela na ovom putu. Meso je dosta slično govedini ali ipak ima malo drugačiji okus, teško je to dočarati riječima, takve stvari se jednostavno trebaju probati. Naručujem Yak Butter tea. Čaj koji je duboko ukorijenjen u tibetanskoj kulturi se pije i u ovoj regiji. Radi se na način da se više od pola dana razno bilje infuzira s mlakom vodom te se kasnije ta voda dodaje u vrč u kojem se nalazi jakov maslac. Čaj se pije slan i dosta je čudno okusa ali je definitvno interesantan. Meni se sviđa!
Pošto se Dali nalazi između ogromnih planina i jezera koje mi izgleda da mu jednostavno nema kraja, odlučujem se za malu avanturu. Čujem da se riba lovi na malo drugačiji način nego kod nas. Ne koriste udice, već ptice :)
Kod jezera se može unajmiti mali brod i iskusiti takav način ribolova. Oko 10ak ptica poslušno sjedi na čamcu i čekaju naredbu svojeg gospodara. Nakon par glasnih uzvika, ptice poslušno zaranjaju i kreću u ribolov. Za samo 10ak minute evo prve ribe. Vratovi su im vezani špagom ( ne prejako da ih ne ozlijede) da nebi progutale ribu. Poslušno se vraćaju na brod i gazda uzima svoj ulov te pticu nagradi manjom. Koji doživljaj! Fascinanto kolko čovijek može dobro funkcionirati sa životinjom!
Na žalost, odabral sam najgore vrijeme za posijet ovim gradovima jer baš počinje kišna sezona. A kiše je bilo puno i jednostavno se bilo nemoguće kretati ovako prekransim gradovima, čak i sa kišobranom i kabanicom. Baš šteta.
I tako završava moje avantura u Kini. Na žalost, htel bi više tog tu natipkati ali sam zadnjih par dana zatvoren u hostelu zbog kiše koja nema šanse da prestane. Svi planovi za ovaj grad su doslovce pali u vodu zbog konstantnog nestanka struje i kišurine koja roka od jutra do sutra. Osim ribičije, u planu je bilo i penjanje na neke od okolnih planina ali je većina zatvorena zbog mogućih odrona zemlje.
Nije da mi je nekaj dosadno u hostelu. Skompal sam se s dva Kineza, Shu i još jedan kojem si nebrem zapamtiti ime, nek bude Janko. Shu i Janko, kak sami vele, su „lazy fuckers“ il ti ga jebivetri koji putuju Kinom jer im se ne šljaka. Svako slobodno vrijeme (a očito ga imaju puno) provode putujući. Frajeri su zakon i živo im se j. . Prošli smo sve teme, od lažnog Budizma u Kini pa do Sanaderovog uhićenja i trenutne situacije u Siriji. Dosta su kak bi se reklo, open minded, al' opet nakon razgovora zaključujem da su u pitanju ogromne kulturne razlike i stilovi života.
Recimo, bila je tema oko jedne scene koja se odvila u gradu Chengdu u Kini. Neki se frajer, nezadovoljan svojim životom zapalil u autobusu i ubil sebe i još 43 nevinih ljudi. Meni je ovo nejpojmljivo i osuđujem takav čin, dok recimo Janko i Shu na ovo gledaju kao smislenu stvar jer ga vlada nije slušala i ovo je bil jedini način da se privuče njihova pažnja.
Daju mi savijet da ne odlazim u zabačenija sela jer je opasno! Večina ljudi u tim krajevima živi u najgorem siromaštvu i spremni su napraviti bilo kaj samo da se izvuku van iz njega. Mete su im mladi i lepi turisti poput mene , a vele da bi čak bilo sranja i za njih da odu u takve krajeve. Čudno im je kad sam im rekel da je u našim selima sigurno šetkarati noću i da im je jedina opasnost kaj ih lokalni deda ne povuče u bertiju i nacuga do smrti. Doslovce. Nisam siguran kolko su Kinezi baždareni za naše smrtonosne rakije.
Kineze recimo boli briga za 22 bedaka koji 90 min trce po terenu, najponosniji su na Ping Pong, ali znaju za našu repku i da rasturamo. I razbijam još jedan mit oko riže – nije svako kinesko jelo sa rižom. Većina jela su ili rezanci ili različite vrste umaka i mesina koja se jedu s rižom. Kolko mi jedemo kruh, tolko oni rižu. Dobivam još jedan savjet oko mesa i street fooda. Jučer su dečki bili na roštilju i umjesto goveda dobili mačku. Ne jede svaki Kinez ovakve stvari i večina se zgraža nad njima. Treba paziti oko toga, pitam se kolko sam cucki i mački ja do sad pojel.
Sve u svemu, Kina je stvarno totalno drugačija od drugih. Ovo je doslovce drugi svijet i treba stvarno u njega stupiti s tolerancijom i otvorenim umom. Nakon ugodno provedenih 20 dana, odlazim zadovoljan i pun lijepih sijećanja. Nikad neću zaboravil težinu uspona na Grejt val of Čajna i pogled koji puca tokom pentranja, Franku i Dunju iz Pekinga koje su me ljubazno prošetkarale tim energičnim i dinamičnim gradom, spavanje u najstarijoj i najpoznatijoj zgradi u Pingyau, mirise i okuse muslimanske četvrti u Xi'anu, more turista koji bezglavo lutaju Lijiangom, i šećer na kraju, Dali – grad okružen mističnim planinama i bezkrajnim jezerom. Kina, zemlja hrane i srdačnih ljudi ostaje duboko zarezana u mojem sijećanju.
Bogatiji za ogromno iskustvo koračam dalje prema svojem idućem odredištu. Čekam me zemlja koja mi je jedna od najdražih na ovom putu. VIETNAM BABY!
