Evo me nakon dugo vrimena, masu toga se izdesavalo i prominilo. Al ajmo od najbitnijeg, priselija sam u Bahrain. Sta to znaci? Znaci da sam priselija u normalnu drzavu u drzavu u kojoj zene mogu vozit i nemoraju se oblacit ko nindje, u drzavu u kojoj cesta izgleda ko cesta kod nas, di asfalt ima pocetak i kraj, ogradu, cak i cvice uz cestu, u drzavu u kojoj mos popit pivu, cak mozes i kupit alkohol u nekim ducanima, drzavu koja ima kina, odrzava koncerta, postoji kazaliste... Ima tih stvari jos al doc cemo do toga. Usput moram spomenit Branu, lika koji je dobija posal u Bahrainu i priko zajednickog prijatelja Matt-a iz Varazdina smo se upoznali i odlucili da cemo postat cimeri. Kako je Brane u Bahrainu tako je on bija razgledavat stanove. Vikend prije smo skupa isli pogledat uzi izbor i odlucili se za jedan stan. Malo nas je povuklo, planirali smo uzet neki jeftiniji al ovaj ima cili dnevni boravak u staklenoj stijeni, 2 sobe, 3 banja, ogromnu kuhinju i jos uz sve dobijemo sve moguce kucanske aparate, ukljucujuci i sokovnik (to je meni bitnije od mikrovalne i coffee aparata). Uz to na 6. katu smo (od 20) i imamo pogled na cili grad. Strateski smo u kvartu di je njemu posal i di je meni lako doc do autoputa koji vodi preko mosta u Saudijsku Arabiju na posal. Ma idealno.
Dakle zivot, stan, sve je postalo puno bolje, al sad umisto 10 minuta do posla, imam dosta vise. Kilometarki 60ak kilometara, a vremenski kako kad... sve ovisi o granici. E a to je posebna prica. Ovde su granice malo drugacije nego u Europi. Dakle ajmo rec da idem s posla prema kuci, iz Saudijske u Bahrain. Granica je nasrid mosta, usird mora, naravno napravili su malo veci otok i tu smjestili granicu, neke urede, restorane, banku, ma nema sta nema. E i sad dodjes na prvu kucicu, to je Saudijski customs. Dodjes na prozorcic, 2 metra prije nego dodjes lik iz kucice pogleda tvoju registraciju, upise u komp i da ti neki papiric na kojem pisu valjda podaci o autu. Njemu se ne daje pasos, niti taj lik ista pita. Evo dok to pisem taman sam prosa taj dio. A ovo prije sam napisa dok sam ceka red. E i sad kod nas bi isti taj red osta i odma bi dosa na red i do policije, al ovde ne, ovde je sad izmedju 18 kucica carine i 18 kucica policije postoji prazni prostor od cirka 250 metara. E sad na danima kad je guzva (a bogami vise ni neznam koji su to dani, pari da je svaki dan sve veca i veca guzva) recimo da radi 15ak kucica carine i 12ak kucica policije. Onda nakon sta izadjes s carine onda pocinje guzva za uc u red za policiju i tu bas i nema reda, svak se gura, pokusava uc sa strane, dakle tih 250 metara ne izgleda ko 12 redova auta nego ko da je neko uzea saku rize i prosua po stolu, eto tako to izgleda, a trubi se ma bar ko u Indiji, i svak svakome jase na braniku jer ne zeli pustit ove sta se guraju. Evo ja s jednim okom sad gledam tastaturu a s drugim se lipim na guzicu autu isprid sebe. Ako se guras najbitnije je uspostavit eye kontakt sa oni kome se pokusavas ugurat, a ako vidis da ti se neko gura onda uopce ne gledaj u tom skjeru jer on pokusava uvatit tvoj pogled, napravit milu facu i zamolit te da ga pustis. I sad recimo prezivis to guranje, pocnes prepoznavat koja truba je od Kije a koja od Hijundaija, onda iz tih 12/18 kucica ima 250 metara praznog prostora (opet) i onda te ceka 6 kucica. U tim kucicama stoje likovi koji samo gledaju dal na tom papiricu koji si dobija u prvom redu kucica postoji pecat koji je triba udrit pandur u drugom redu kucica. Naravno da se i tu zna stvorit red i jos veca guzva kad iz 12/18 kucica ides u 3 koliko ih je obicno otvoreno.
Kad on to vidi ides dalje i dolazis na bahrainsku stranu. Tu je rupa od nekih 500-600 metara i tu kad prodjes trece kucice se juri i dnevno se obori rekord od 0 do 100 km 10ak puta, trenutno je na 4.7 sekundi :) Onda se formira red, ajmo rec nekako normalan, samo s malo guranja u pocetku. Nakon sta Bahrainski pandur pogleda pasos i udre pecat postoji opet 200tinjak metara ceste i onda se ide u jedno 6 carinskih torova. Naravno kad se 15 redova pretvori u 6 opet se napravi guzva ko u piriji. Ti torovi imaju sa strane parkirna mista i onda ti jedan lik kaze kad dodjes na red na koje parkirno misto da ides. Tamo na 3-4 parkirna mista patrolira jedan carinik i kad parkiras tribas mu otvorit portapak i onda on malo njuska, udre jos jedan pecat na onaj papiric s prve stanice i pusti te dalje. Prije zadnje stanice nema bas reda, ta stanica je osiguranje, jer ne pustaju nikoga u bahrain bez da kod njih ne osigura auto. Ja sam kupija osiguranje za godinu dana pa onda je idem u jednu kucicu di samo predam papiric s prve postaja, na kojem valjda pise da sam osiguran i odma me pusti.
Dakle sveukupno 6 stanica, kad je najbolji scenarij a to je da nigdi nema nikoga onda je to oko 18 minuta (to se desilo 2 puta, Bozic i Nova godina), a sridom navecer kad je najveca guzva (kako je Saudijcima cetvrtak vec vikend onda je Srida navecer ekvivalent nasem petku navecer, pa Saudijci idu malo popit) triba i do 2 sata. Evo danas je pondiljak navecer i ja sam jos u redu izmedju prve i druge kucice, niti na pola puta pred drugu kucicu. Mislija sam da cu uspit napisat cili blog dok cekam, al mi se cini da bi moga napisat i 3 bloga koliko vec cekam (i pisem).
A jos triba dodat da su Bahrainci jako efikasni, uzme pasoss, pogleda sta ga zanima, nesto upise u kom, udre pecat i vrati pasos, dok kod Saudijca to traje jedno 3 put duze, jer Saudijac to sve radi dok prica sa kolegom ili salje poruke na mobitel i nista ga ne zabrinjava sta je red ogroman.
U svakom slucaju zivot me uci strpljenju. Al sve to cekanje i guzvanje je vridno zivota u Bahrainu, makar i kad dodjem doma u 9, zaspem u 11 i ujutro opet nazad na posal. U sljedecem postu malo o zivotu u Bahrainu, a kako mi se cini idem ja odma pisat sljedeci post, necu brzo prec granicu danas.
Nastavci putopisa na stranici Nafta je kriva!
