Evo me nakon dugo vrimena, masu toga se izdesavalo i prominilo. Al ajmo od najbitnijeg, priselija sam u Bahrain. Sta to znaci? Znaci da sam priselija u normalnu drzavu u drzavu u kojoj zene mogu vozit i nemoraju se oblacit ko nindje, u drzavu u kojoj cesta izgleda ko cesta kod nas, di asfalt ima pocetak i kraj, ogradu, cak i cvice uz cestu, u drzavu u kojoj mos popit pivu, cak mozes i kupit alkohol u nekim ducanima, drzavu koja ima kina, odrzava koncerta, postoji kazaliste... Ima tih stvari jos al doc cemo do toga. Usput moram spomenit Branu, lika koji je dobija posal u Bahrainu i priko zajednickog prijatelja Matt-a iz Varazdina smo se upoznali i odlucili da cemo postat cimeri. Kako je Brane u Bahrainu tako je on bija razgledavat stanove. Vikend prije smo skupa isli pogledat uzi izbor i odlucili se za jedan stan. Malo nas je povuklo, planirali smo uzet neki jeftiniji al ovaj ima cili dnevni boravak u staklenoj stijeni, 2 sobe, 3 banja, ogromnu kuhinju i jos uz sve dobijemo sve moguce kucanske aparate, ukljucujuci i sokovnik (to je meni bitnije od mikrovalne i coffee aparata). Uz to na 6. katu smo (od 20) i imamo pogled na cili grad. Strateski smo u kvartu di je njemu posal i di je meni lako doc do autoputa koji vodi preko mosta u Saudijsku Arabiju na posal. Ma idealno.

Dakle zivot, stan, sve je postalo puno bolje, al sad umisto 10 minuta do posla, imam dosta vise. Kilometarki 60ak kilometara, a vremenski kako kad... sve ovisi o granici. E a to je posebna prica. Ovde su granice malo drugacije nego u Europi. Dakle ajmo rec da idem s posla prema kuci, iz Saudijske u Bahrain. Granica je nasrid mosta, usird mora, naravno napravili su malo veci otok i tu smjestili granicu, neke urede, restorane, banku, ma nema sta nema. E i sad dodjes na prvu kucicu, to je Saudijski customs. Dodjes na prozorcic, 2 metra prije nego dodjes lik iz kucice pogleda tvoju registraciju, upise u komp i da ti neki papiric na kojem pisu valjda podaci o autu. Njemu se ne daje pasos, niti taj lik ista pita. Evo dok to pisem taman sam prosa taj dio. A ovo prije sam napisa dok sam ceka red. E i sad kod nas bi isti taj red osta i odma bi dosa na red i do policije, al ovde ne, ovde je sad izmedju 18 kucica carine i 18 kucica policije postoji prazni prostor od cirka 250 metara. E sad na danima kad je guzva (a bogami vise ni neznam koji su to dani, pari da je svaki dan sve veca i veca guzva) recimo da radi 15ak kucica carine i 12ak kucica policije. Onda nakon sta izadjes s carine onda pocinje guzva za uc u red za policiju i tu bas i nema reda, svak se gura, pokusava uc sa strane, dakle tih 250 metara ne izgleda ko 12 redova auta nego ko da je neko uzea saku rize i prosua po stolu, eto tako to izgleda, a trubi se ma bar ko u Indiji, i svak svakome jase na braniku jer ne zeli pustit ove sta se guraju. Evo ja s jednim okom sad gledam tastaturu a s drugim se lipim na guzicu autu isprid sebe. Ako se guras najbitnije je uspostavit eye kontakt sa oni kome se pokusavas ugurat, a ako vidis da ti se neko gura onda uopce ne gledaj u tom skjeru jer on pokusava uvatit tvoj pogled, napravit milu facu i zamolit te da ga pustis. I sad recimo prezivis to guranje, pocnes prepoznavat koja truba je od Kije a koja od Hijundaija, onda iz tih 12/18 kucica ima 250 metara praznog prostora (opet) i onda te ceka 6 kucica. U tim kucicama stoje likovi koji samo gledaju dal na tom papiricu koji si dobija u prvom redu kucica postoji pecat koji je triba udrit pandur u drugom redu kucica. Naravno da se i tu zna stvorit red i jos veca guzva kad iz 12/18 kucica ides u 3 koliko ih je obicno otvoreno.

Kad on to vidi ides dalje i dolazis na bahrainsku stranu. Tu je rupa od nekih 500-600 metara i tu kad prodjes trece kucice se juri i dnevno se obori rekord od 0 do 100 km 10ak puta, trenutno je na 4.7 sekundi :) Onda se formira red, ajmo rec nekako normalan, samo s malo guranja u pocetku. Nakon sta Bahrainski pandur pogleda pasos i udre pecat postoji opet 200tinjak metara ceste i onda se ide u jedno 6 carinskih torova. Naravno kad se 15 redova pretvori u 6 opet se napravi guzva ko u piriji. Ti torovi imaju sa strane parkirna mista i onda ti jedan lik kaze kad dodjes na red na koje parkirno misto da ides. Tamo na 3-4 parkirna mista patrolira jedan carinik i kad parkiras tribas mu otvorit portapak i onda on malo njuska, udre jos jedan pecat na onaj papiric s prve stanice i pusti te dalje. Prije zadnje stanice nema bas reda, ta stanica je osiguranje, jer ne pustaju nikoga u bahrain bez da kod njih ne osigura auto. Ja sam kupija osiguranje za godinu dana pa onda je idem u jednu kucicu di samo predam papiric s prve postaja, na kojem valjda pise da sam osiguran i odma me pusti.

Dakle sveukupno 6 stanica, kad je najbolji scenarij a to je da nigdi nema nikoga onda je to oko 18 minuta (to se desilo 2 puta, Bozic i Nova godina), a sridom navecer kad je najveca guzva (kako je Saudijcima cetvrtak vec vikend onda je Srida navecer ekvivalent nasem petku navecer, pa Saudijci idu malo popit) triba i do 2 sata. Evo danas je pondiljak navecer i ja sam jos u redu izmedju prve i druge kucice, niti na pola puta pred drugu kucicu. Mislija sam da cu uspit napisat cili blog dok cekam, al mi se cini da bi moga napisat i 3 bloga koliko vec cekam (i pisem).

A jos triba dodat da su Bahrainci jako efikasni, uzme pasoss, pogleda sta ga zanima, nesto upise u kom, udre pecat i vrati pasos, dok kod Saudijca to traje jedno 3 put duze, jer Saudijac to sve radi dok prica sa kolegom ili salje poruke na mobitel i nista ga ne zabrinjava sta je red ogroman.

U svakom slucaju zivot me uci strpljenju. Al sve to cekanje i guzvanje je vridno zivota u Bahrainu, makar i kad dodjem doma u 9, zaspem u 11 i ujutro opet nazad na posal. U sljedecem postu malo o zivotu u Bahrainu, a kako mi se cini idem ja odma pisat sljedeci post, necu brzo prec granicu danas.

Nastavci putopisa na stranici Nafta je kriva!

Najlakši put do novih ideja za putovanja. Preuzmi novu DNEVNIK.hr aplikaciju