„I hrvatski dostavljači na svojem poslu dožive svakojake situacije. Neki su se hvalili da su osim napojnice dobili i još ponešto od "gladnih" djevojaka, pa otišli doma sa širokim osmijehom. Znali su se i potući s agresivcima, nastradati od pasa, a nekad bi im i ukrali pizze. Dečki su mi pričali i da su ih tražili da dilaju drogu za njih. Svih ovih godina koliko radim bilo je zbilja svega“, ispričao nam je poslovođa iz popularne zagrebačke pizzerije.
Bivši vlasnik pizzerije u centru Zagreba kaže da su znali imati problema s dostavljačima koji nisu htjeli raditi svoj posao.
„Jednom mi oba dečka u smjeni nisu htjela odnijeti pizzu u obližnji glazbeni dućan. Bili su dužni zbog žica za gitaru koje su kupili na dug. Nisam imao drugog izbora nego odnijeti je sam.
Dostavljač Sirijac također je bio u problemu kad je trebao otići u američku ambasadu. Samo se počeo znojiti i zamolio me da to napravi kolega iz smjene.
Odlična mi je i priča o frendu koji je vozio stari Renault četvorku. Izgubio je ključeve od auta, a nije mu se dalo raditi nove pa je palio na žice. Dostavljao je u policijsku postaju, a policajac ga je čekao vani. Dao mu je pizzu, ali ovaj se zapričao i nikako da ode. Frend nije mogao otići jer nije želio da policajac pomisli da vozi ukraden auto“, smije se Aleksandar.
Dobar provod nakon zatvaranja
„Bili smo prilično blizu zatvaranja za taj dan, ali zazvonio je telefon i javila se simpatična cura moljakajući za pet pizza jer imaju tulum. Kad sam čuo o kojoj je adresi riječ, rekao sam joj da to ne dolazi u obzir jer je izvan dometa dostave. Kolega je načuo o kojem dijelu grada pričamo i rekao da on može odnijeti pizze jer taman ide u tom smjeru.
Proslijedio sam mu slušalicu, a djevojka je inzistrala da dostavi „onaj simpatični“ koji se javio na telefon – misleći na mene. Budući da je bila zadnja dostava, potrpali smo se obojica u auto i krenuli. Kad smo vidjeli zgradu, bilo je jasno da se radi o ekipi koja je puna para.
Pozvonili smo, a otvorila nam je zgodna curka i pustila nas unutra. Imali smo što i vidjeti! Ženski tulum sa štangom nasred dnevne sobe. Nije nas trebalo nagovoriti da ostanemo, a curke su nam priredile pravu predstavu. Sve u svemu, nekad treba napraviti iznimku i proširiti zonu dostave“, ispričao je Marko.
Baka s vrha zgrade
„Imali smo jednu baku koja je svake nedjelje naručivala pizzu šunka-sir. Živjela je na dvadesetom katu, ali to nije bio problem sve do jednog dana kad sam skužio da lift ne radi. Nisam znao što napraviti; baka je bila stalna mušterija, a uz to se i slabo kretala. Da sam dostavljao nekom mlađem, sigurno bih mu rekao da siđe po pizzu. Nema šanse da bih mu nosio.
Nisam vidio alternativu nego da krenem planinariti. Umro sam nekoliko puta do gore, obećao sam sebi da ću prestati pušiti i krenuti u teretanu… a onda je ono najgore: lift je proradio! Kad sam došao do sedamnaestog kata čuo sam ga kako vozi. Valjda do tada nije bilo struje. Nema veze, baka nije ostala gladna, a poslije sam se spustio liftom“, otkriva Hrvoje M.
Odred za čistoću
„Gospođa, oko pedeset godina pozvala me da uđem u stan. Rekao sam joj da ću pričekati vani jer je iznutra dopirao strašan smrad. Kroz odškrinuta vrata na tepihu vidio sam hrpu fekalija i strašan nered. Okrenuo sam se na peti, nisam imao želudac stajati tamo dulje od deset sekundi“, ispričao nam je Marin.
Izneneđenje ispod ogrtača
„Golotinja je skroz normalna. Ljeti cure znaju otvoriti vrata u majici i gaćicama, valjda si misle „koga briga za dostavljača“.
Sjećam se kako mi je jednom ženska u tridesetima otvorila vrata u ogrtaču. Dok sam joj davao kusur, novčanica joj je ispala, ogrtač se samo rastvorio. Ispod njega nije imala ništa. Pozdravio sam je i otišao, a kad sam pričao ekipi što mi se dogodilo, kolega je proplakao od smijeha i rekao kako se njemu dogodila ista stvar na toj adresi. Što je, je – žena odlično izgleda s obzirom na to koliko pizze pojede“, kaže uz smijeh Luka.
Hitna pomoć
„Dostavljao sam pizzu i otvorila mi je neka normalna cura. Pustila me da uđem unutra i zamolila me da pričekam dok ne ode po lovu. Vratila se, uhvatila se za glavu i srušila na pod. Nisam znao što ću prvo; zvati hitnu ili je pokušati oživjeti. Totalno me uhvatila panika i dok sam kombinirao što napraviti, iz druge je sobe izletjela ekipa i počela vikati: 'Skrivena kamera!' Skoro mi je srce stalo“, kaže Valentino.
Lopovi i psi
„Naš posao fakat zna biti opasan. Nekoliko puta znao sam ući u dvorište, a dočekala bi me neka mrcina od psa. Imao sam sreće, ali kolege su se znale vratiti poderane jakne ili još gore. To se događa kad ljudi zaborave napomenuti da imaju psa ili kad kolege koji uzimaju narudžbu ne zapišu takve detalje.
No zna biti i gore. Jednom me ispred zgrade dočekala ekipa u kožnjacima s izbrijanim glavama. Pitali su me gdje sam dosad jer oni čekaju sat vremena. Dao sam im pizze i izvadio novčanik da uzmem novac, a onda se jedan od njih počeo bahatiti: 'Šta nam daješ novčanik da ti ga uzmemo? Ti bi nama trebao platiti što te čekamo. Makni se da te ne vidimo!' urlao je na mene. Nisam imao drugog izbora nego otići“, otkriva Danijel.
> Plaće od 20 tisuća kuna: Traže se ljudi koji vole hranu, žvake, piliće...
Degustacija za pamćenje
„Svašta mi se znalo događati. Super su mi oni koji uz pizzu naruče i cigarete pa mi pizzu vrate.
Najbolje iskustvo bilo mi je kad sam dostavljao kod čovjeka koji proizvodi žestoka pića. Neću spominjati koja, ali recimo da su jako žestoka. Bio je ful simpa i pozvao me na degustaciju. Izašao sam nakon nekoliko sati mrtav pijan. Nasmijali smo se do suza, a pizzu smo pojeli zajedno“, kaže Hrvoje S.
> Zašto se na slikama za putovnicu ne smijete smijati?
Zagorena točkica
„Zbilja imamo teških gostiju. Sjećam se jedne starije gospođe koja je zvala odmah nakon dostave da smo joj donijeli zagorenu pizzu. Ispričao sam se i rekao joj da ćemo ponoviti narudžbu. Otišao sam kod majstora, dao mu jasne upute i gledao kako radi. Odvezao sam se gospođi i otvorio pizzu pred njom. Počela je urlati i pokazivati na jednu crnu točkicu. Pokušao sam joj objasniti da to ne možemo izbjeći, ali nije se dala.
To nije bilo sve. Uzela je račun i nakon što ga je proučila, počela vikati kako je radimo glupom. Pristojno sam pitao u čemu je problem, a ona mi je prstom pokazala na moje ime pod 'dostavljač': 'Vidite, to je pizza za nekog drugog pa ste je sad meni uvalili! Tu treba stajati moje ime, ne znam ja tko je taj Luka.' Objasnio sam joj da sam ja Luka i da častim s obje pizze.
U nastavku pogledajte video koji će vas nasmijati – i možda malo uplašiti.
