A unutra, ni I od Italije. Urbana zagrebačka špreha, moderno i jednostavno uređen interijer, i par sitnica koje trenutno oduševljavaju mog osmogodišnjaka. Jedno su stolice na sastavljanje, klik-klak (vidi tata, koliki legići!), drugo je proziran pod, kroz koji se možete beljiti onima odispod, ali i bez menija naručiti sladoled ili tortu koja vam iz ptičje perspektive zapne za oko.
Na zidovima moderni grafiti, u pozadini svira Azra, rock i pop iz dobrih dana, jedna jako zgodna konobarica i sve fino, uniformirano, uredno, ali sa smiješkom. I dok Junior uništava slaju, a prijateljice cvrkuću od tople čokolade, ja se bez rezerve bacam na pršut San Danielle Riserva by Negroni, i ostajem paf.
Rado sam viđen gost na festivalu pršuta u Tinjanu, pršut mi je jedna od najdražih stvari u životu, ali ovako flafi, sočan, velvetast – dugo nisam jeo. Čak im i mozarella ima okus, iako joj nisam obožavatelj, dok vratina i zimska salama unatoč finoći nisu došle do izražaja kraj pršutića, majko mila, stvarno za probat!
Kad se slano sleglo, prešao sam na sladoled. Kako mi Junior nije dao da probam jagodu, ni med s makom, (Daj liz; Ne dam; Daj, molim te, umrijet ću ako mi ne daš; Sorry), naručio sam limun i pistaciju, po savjetu gazde, koji je rekao da ista dolazi drito iz Italije, kao, uostalom i većina stvari u lokalu.
Limun je perverzno kisel, pistacija tako masna, bogata i gusta da je jedna kugla dovoljna za obrok. Gledam cure kako se trpaju čokoladnim tortama, chillam, polako trpam zadnje žlice u sebe, i najrađe bih pustio korijenje, ali tribalo je poć ća...
Cijene su visoke, ali je i kvaliteta, uljudnost, urednost i dojam. Dapače, puno više. Kao i sve što smo probali, pa je bolje jednom otići u Chocolat 041, nego triput na lošu pizzu ili dubokosmrznuti zamjenski sladoled. Ugodna atmosfera, svjetski okusi, drukčije od svega – naletite i vi u Chocolate 041, ili mi makar donesite pršuta u taperveru!
Ribafish
